Fridrih Direnmat (1921-1990) uz Maksa Friša predstavlja svakako najznačajnijeg predstavnika nemačke posleratne književnosti u Švajcarskoj. Svetsku slavu postigao je dramskim komadima (Brak gospodina Misisipija, 1952; Poseta stare dame, 1956; Fizičari, 1962; Ahterlo, 1983), radio-dramama, pretežno satiričnim (Parnica oko magarčeve senke, Stranicki i junak nacije, Poduhvat svemirskog broda Vega, Jedne večeri u kasnu jesen I ali i prozom, pre svega romanima Sudija i njegov dželat, 1951; Sumnja, 1953). Fridrih Direnmat u savremenoj nemačkoj književnosti predstavlja jednog od najorginalnijih, najsamovoljnijih i najnekonvencionalnijih autora. Karakteriše ga izuzetan stvaralački temperament i bujna fantazija, sklon je groteksnom iskrivljavanju, bizarnim situacijama, u kritici savremenog društva krajnje je ciničan, sarkastičan i agresivan. Roman Nalog sadrži elemente fantastičnog, kriminalističkog i psihološkog. Nemačka kritika ga je jednodušno prihvatila kao izuzetno ostvarenje. Pored visokih umetničkih kvaliteta i savremenosti teme delo je i jezički vrlo zanimljivo. Ono se sastoji od samo 24 rečenice koje istodobno predstavljaju i poglavlja knjige. Najkraće od njih obuhvata jednu stranicu a ona najduža devet do jedanaest stranica. Ovakva forma, kao i napetost radnje sa čestim i krajnje neočekivanim obrtima, prosto nagoni čitaoca da knjigu pročita u jednom dahu. Pojedini kritičari knjigu nazivaju i supermodernom bajkom. Zbog svih ovih osobenosti knjiga će biti veliki izazov i za njenog čitaoca.